Dragi studenti pozivamo Vas na edukaciju u okviru realizacije projekta ,,Riziko“ koji je napravljen u saradnji Instituta za onkologiju Vojvodine, Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad i Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada.
Prelazak iz perioda adolescencije u odraslo doba je kritičan period za razvoj obrazaca ponašanja koji mogu imati posledice i na kasniji život. Usvajanje zdravih životnih navika može biti jedan od načina za smanjenje rizika od nastanka malignih bolesti u starijem životnom dobu.
Dođite i saznajte nešto više o faktorima rizika za nastanak malignih bolesti, načinima njihove prevencije i modelima promene ponašanja.
Očekujemo Vas 22.11.2018. u 7h ujutru u Svečanoj Sali Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.
Predavači su dr Nataša Hinić, dr Tatjana Tamaš, dipl. psih. Ivana Novakov i dr Đurđa Dugandžija.
Koordinator projekta dr Tatjana Tamaš.
Maligni tumori predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti u svetu, sa 8,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Predviđa se da će broj novih slučajeva porasti sa 14,1 milion u 2012. na 21,6 miliona u 2030. godini. Oko 70% smrtnih slučajeva malignih oboljenja javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u kojima se broj novih slučajeva najbrže povećava.
Prema sadašnjim dokazima, između 30 i 50 posto smrtnih slučajeva od malignih bolesti može biti sprečeno modifikovanjem ili izbegavanjem ključnih faktora rizika, kao što su upotreba duvanskih proizvoda, prekomerna upotreba alkohola, prekomerna telesna masa, nedostatak fizičke aktivnosti i izbegavanje faktora rizika za nastanak infekcija.
Loše zdravstvene navike su česte među studentskom populacijom i mogu povećati rizik od nastanka malignih oboljenja kod ove populacije kasnije u životu. Prelazak iz perioda adolescencije u odraslo doba je kritičan period za razvoj obrazaca ponašanja koji će imati posledice i na kasniji život. Studentske godine takođe mogu biti značajan period za stvaranje ili prekidanje zavisnosti. Studenti su dovoljno stari da mogu sami kupiti cigarete i alkohol, ali i dalje nedovoljno zreli i podložni uticajima spoljašnje sredine, pre svega uticaju vršnjaka i medija. Promena stila života i usvajanje zdravih životnih navika mogu biti jedan od načina za smanjenje rizik od nastanka malignih bolesti, kao i drugih hroničnih bolesti koje se mogu razviti u starijem životnom dobu.
Rizično ponašanje je ponašanje koje vodi u rizik da se naruši sopstveno zdravlje. Često se pretpostavlja da je ljudsko ponašanje relativno racionalna težnja da se nađe najbolje moguće rešenje, bar u odnosu na zdravlje. Međutim ljudi često ne racionalizuju svoje ponašanje u skladu sa nekom određenom vrednošću. Istraživanja pokazuju da se ponašanje nekada formira na osnovu fantazija, snova, nada ili želja, a ne uvek na osnovu racionalnih obrazaca. Za ponašanja rizična po zdravlje karakteristično je i to da ona sa sobom uglavnom nose neku vrstu neposrednog zadovoljstva koje služi kao snažno potkrepljenje i otežava proces odvikavanja, odnosno promene. Pored toga sa razvojem društva broj opasnosti, rizika se stalno uvećava, što otežava uočavanje njihove veličine i značaja. U istraživanjima se sve češće postavlja i pitanje kako ljudi doživljavaju rizike po njihovo zdravlje i da li imaju osećaj da ih sami mogu kontrolisati.
Edukacija studenata je prvi korak koji se može preduzeti kako bi se povaćala njihova informisanost o faktorima rizika, kao i o protektivnim faktorima koji mogu sprečiti ili usporiti razvoj malignih bolesti. Takođe upoznavanje ljudi sa uzrocima nastanka rizičnih oblika ponašanja, kao i kasnijim teškoćama za promenu takvog ponašanja mogu im pomoći da utiču na faktore rizika koji mogu dovesti do poremećaja zdravlja. Zapravo što više razumemo uzroke sopstvenog ponašanja, možemo bolje raditi na tome da to ponašanje usmeravamo u skladu sa našim planovima i ciljevima.
Sve zavisi od tebe i tvoje volje :-)