Boravak u prirodi iako se preporučuje, nosi sa sobom i određene zdravstvene rizika kao što su ubodi krpelja. Krpelji su zglavkari, koji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu određene zarazne bolesti. Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Uglavnom se nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja a ukoliko su zaraženi prenose uzročnika zarazne bolesti za vreme hranjenja. Sisaju krv 2-7 dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 24-48 sati da bi došlo do sigurnog prenošenja uzročnika. Ubod je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.
Lajmska bolest je vektorska zarazna bolest čiji je uzročnik bakterija Borrelia burgdorfei, koja se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog krpelja iz roda Ixodes. U vreme hranjenja, kada je jako izražena salivacija kod krpelja, Borrelia iz creva krpelja dospeva u njegove pljuvačne žlezde, a odatle u tkivo čoveka oko mesta uboda. Kasnije ulazi u krvotok i raznosi se u raličite organe i sisteme.
SIMPTOMI I ZNACI LAJMSKE BOLESTI
Vreme od uboda krpelja do pojave prvih simptoma bolesti kreće se od 3 do 32 dana. Bolest prolazi kroz tri stadijuma između kojih nema jasnih granica, a rana faza bolesti ponekad može biti bez ikakvih simptoma. Bolest se karakteriše kožnim promenama, opštim simptomima i neurološkim, reumatološkim i kardiološkim poremećajima, koji se javljaju u roku od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Prva manifestacija je najčešće promena na koži u vidu otoka i crvenila na mestu uboda krpelja, koja se sa tog mesta širi ka periferiji u vidu prstenastog crvenila (Erythema migrans EM). Javlja se kod oko 80% zaraženih osoba.
Ova promena nije bolna, ali je topla na dodir i dostiže dimenzije veće od 5 cm u prečniku, a kod nekih pacijenata se može istovremeno javiti malaksalost, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, povišena telesna temperatura i uvećanje limfnih žlezda.
Simptomi slični gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima) mogu se pojaviti pre crvenila ili u isto vreme i mogu trajati nekoliko nedelja ako osobe nisu pod terapijom. Mnogo ozbiljnije komplikacije, kao što su neurološke, problemi sa zglobovima, ređe kardiološke, mogu se ponekad javiti nedeljama ili mesecima nakon uboda krpelja. Infekcije se javljaju i kod ljudi koji ne znaju za ubod krpelja ili crvenilo, odnosno negiraju i ubod i crvenilo.
Crvenilo karakteristično za lajmsku bolest se ne sme mešati sa lokalnom kožnom reakcijom na ubod krpelja, koja se razvija dok se krpelj hrani ili kratko nakon što se odvojio od kože.
PREVENCIJA
Prevencija podrazumeva pre svega sprečiti ubod krpelja, zato je važno da:
- Budete svesni tipičnih staništa krpelja (visoka trava, šume, bujno zelenilo parkova, livade).
- Pri boravku u prirodi koristite repelente, koji štite više sati protiv uboda krpelja.
- Nosite odeću koja pokriva ruke i noge i uvučete pantalone u čarape.
- Svetla odeća pomaže da se otkriju krpelji pre nego što se zakače.
- Pažljivo pregledate sebe tokom i nakon boravka u prirodi.
- Budete svesni da krpelje možete doneti na svojoj odeći ili na kućnim ljubimcima.
U SLUČAJU UBODA KRPELJA
Krpelje bi trebalo uklanjati u zdravstvenoj ustanovi. Medicinsko osoblje će krpelja izvaditi u celosti uz dezinfekciju mesta intervencije. Važno je javiti se lekaru u prva 24 časa uboda krpelja. Rizik od infekcije se povećava što se kasnije skine sa kože (duže od 24 sata). Samostalno vađenje krpelja, nosi sa sobom rizik od pritiska i gnječenja krpelja, što može pospešiti povraćaj njegovog želudačnog sadržaja u krvotok osobe zajedno sa uzročnikom bolesti.
Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin, ulja) na kožu koja je ubodena krpeljom.
Od 2014.godine u Pasterovom zavodu u Novom Sadu izvodi se brzi test na prisustvo antigena bakterije Borrelia burgdorferi u tkivu krpelja. Pozitivan nalaz testa može da ukaže na postojanje znatnog rizika od infekcije pacijenta uzročnikom Lajmske bolesti.
Radi izvođenja testa potrebno je dostaviti krpelja spakovanog sa vlažnom vatom ili gazom u što kraćem roku u prijemnu ambulantu Pasterovog zavoda u Novom Sadu, ili se javiti lično ukoliko krpelj nije odstranjen. Vreme prijema je radnim danom od 7,30 do 14.00. Samo izvođenje testa traje oko 20 do 30 minuta, a rezultati u pisanoj formi se izdaju najkasnije sledećeg radnog dana. Trenutno pacijenti plaćaju punu cenu, budući da ova usluga još nije obuhvaćena sistemom zdravstvenog osiguranja.
LEČENJE
Nakon vađenja krpelja nije potrebna antitetanusna zaštita niti preventivna primena antibiotika (posebno ne u kratkom trajanju od 3-7 dana).
Mesto uboda treba ambulantno pratiti narednih mesec dana i ukoliko se počne javljati crvenilo koje se širi i/ili regionalni otok limfnih žlezda, i/ili opšti znaci infekcije obavezno se javite lekaru radi upućivanja kod infektologa i sprovođenja adekvatne antibiotske terapije.
U slučaju da nakon mesec dana nema promena na koži, može se uraditi serološko testiranje.