Svake godine skoro milion ljudi u svetu oduzme sebi život. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 10. septembar Danom prevencije samoubistva kako bi podsetila da je samoubistvo moguće sprečiti.
Slogan kampanje za 2018.godinu je "RADIMO ZAJEDNO KAKO BI SE PREDUPREDILO SAMOUBISTVO". Ova tema je izabrana kako bi se istakao suštinski element za efikasnu globalnu prevenciju samoubistva-saradnja.
Svakih 40 sekundi neko u svetu izvrši samoubistvo, a još 20 puta više ljudi pokuša da se ubije. Sprečavanje samoubistva je često moguće i bilo ko može biti ključan u tome. Možete uticati na promenu okolnosti kao član zajednice, kao nečije dete, prijatelj, kolega ili komšija. Utičite na povećanje svesnosti o ovoj temi tako što ćete edukovati sebe ili nekog drugog o uzrocima i upozoravajućim znacima samoubistva, pokazati saosećanje i brigu za one koji su pod određenim rizikom u vašoj zajednici, preispitivati predrasude o samoubistvu, suicidalnom ponašanju i problemima sa duševnim zdravljem, kao i deliti sopstvena iskustva.
Šta možete da uradite?
Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.
Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vam da reagujete na prirodan način.
Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.
Važno je da pokažete da osobu prihvatite takvu kakva jeste.
Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.
Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažavati problem (“ma proći će ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvu.
Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.
Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.
Pomozite joj da shvati da su problemi rešivi i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.
Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna!
Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:
“Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan.”
“Kako se osećaš?”
“Da li ti se nekad čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?”
“Da li razmišljaš o smrti?”
“Da li razmišljaš o samoubistvu?”
“Kako bi to uradio?”
“Kako si planirao/-la da to uradiš?”
“Da li bi želeo/-la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?”