31. januar, Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja što je i tema ovogodišnje kampanje.

Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje¹. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi². Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja³. Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (MKB 10).

Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti(21%) odrasli stanovnik⁴. U prethodnim godinama, na tržištu su se pojavilii novi duvanski i nikotinski proizvodi čija popularnost raste. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36% punoletnih stanovnika Srbije.

U Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i rezultati Istraživanja iz 2019. godine.

Kao i do sada, veći procenat pušača duvanskih proizvoda je zabeležen kod muškaraca (33,9%), nego kod žena (30,1%). U pogledu geografske rasprostranjenosti, region Šumadije i Zapadne Srbije se ističe po manjem procentu svakodnevnih pušača (23,9%), dok je u Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji veći procenat pušača koji pripadaju uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina (21,4%, odnosno 17,5%).

Rezultati Istraživanja 2019. godine ukazuju na potrebu unapređivanja zakonske regulative i njene implementacije. Ovo, između ostalog, proizilazi iz nalaza da je skoro polovina stanovništva (48,9%) starijeg od 15 godina bila izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru svaki dan, a skoro isto toliko (49,1%) nepušača je bilo zabrinuto zbog štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu po sopstveno zdravlje.

Posebno osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i  brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.