U Kalendaru javnog zdravlja mesec mart se obeležava kao “Mesec borbe protiv raka”, sa ciljem unapređenja svesti javnosti o veličini ovog problema i mogućnostima prevencije i kontrole bolesti. Rak nije bolest koja ima jednog poznatog uzročnika, već je kompleksno oboljenje. Poznati su faktori rizika koji doprinose njegovom nastanku, kao što su npr. neki hormoni, poremećaji imunog (odbrambenog) sistema organizma, genetski uzroci (nasledne mutacije gena), ali su najvažniji oni koji proizilaze iz nezdrave životne sredine i stila života. Upravo na ove poslednje možemo uticati u pogledu prevencije i tako smanjiti mogućnost nastanka pojedinih vrsta raka.
Opšti faktori prevencije raka:
1. Fizička aktivnost- redovnim fizičkim aktivnostima možemo sprečiti nastanak nekih vrsta raka, posebno raka debelog creva, dojke i pluća takođe ukoliko smo fizički aktivni povećava nam se samopouzdanje.
2. Pravilna ishrana- zabluda je da rak nastaje isključivo ako u organizam unesemo hranu koja sadrži kancerogene materije. Takva hrana je odgovorna za mali procenat nastanka malignih oboljenja. Značajnije je ako u organizam ne unosimo u dovoljnim količinama namirnice koje sadrže vlaknaste i bioaktivne materije (antioksidante, vitamine i minerale), koje igraju važnu ulogu u prevenciji raka ili mogu usporiti njegov razvoj.
3. Dugotrajni stres- Stres je potpuno normalna reakcija organizma, koja se u našem organizmu dešava svakodnevno. Mi pod stresom podrazumevamo nešto loše po nas, ali to je normalan biološki odgovor organizma, način na koji organizam reaguje kada se nađe pod nekim pritiskom, odnosno novom situacijom. Međutim, najznačajniji faktor rizika je dugotrajni (hronični) stres. Hronični stres remeti gotovo svaki sistem organa u našem telu i dovodi do njegovog nepravilnog rada.
4. Određeni mikroorganizmi - Određeni virusi i bakterije mogu biti potpomažući uzročnici za određene vrste raka (HPV- karcinom grlića materice, Helicobacter pylori)
5. Upotreba psihoaktivnih supstanci- (Alkohol, pušenje)
6. Sunčanje- Preterana izloženost ultraviolentnim zracima (sunčanje bez zaštitnih preparata), posebno za one koji imaju beli ten i vrlo osetljivu kožu.
U našoj je prirodi da se doktoru uglavnom javljamo kada imamo izražen problem (bolovi, prehlade i sl.) i zato se neretko dešava da se rak otkrije tek u poodmakloj fazi jer pacijent nije osetio nikakav problem pa se nije obratio na vreme doktoru. Iz tog razloga su veoma važni redovni sistematski pregledi.
Kod devojaka najčešći karcinomi su rak grlića materice i rak dojke. U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata devojke prilikom ginekološkog pregleda imaju mogućnost da urade Papa test (koji otkriva rak grlića materice) i pregled dojki, kao i da se posavetuju kako da to tačno urade i same. Preko 70% raka dojke pronađu same žene prilikom samopregleda dojki.
Muškarci najčešće oboljevaju od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod mlađih muškaraca postoji i rak testisa. U Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, momci mogu da urade Fob test (skrining za rak debelog creva), takođe mogu da se posavetuju o pravilnom pregledu testisa kao preventivnoj meri za otkrivanje raka testisa.
“Opšti upozoravajući znaci raka”
- Otvrdlina ili čvor koji je prisutan u nekom delu tela
- Osetne promene u radu sistema organa za varenje ili mokraćno-polnog sistema, koje nastaju bez nekog vidnog razloga i traju duže od desetak dana.
- Trajne smetnje prilikom gutanja i varenja hrane
- Rana koja ne zarasta
- Neobičan iscedak ili krvarenje
- Promena oblika i boje bradavica i mladeža na koži
- Uporan kašalj, promena karaktera kašlja i dugotrajna promuklost
- “Vi sami možete da učinite najviše za svoje zdravlje”.
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata organizuje javnu manifestaciju u sredu 13.03.2019. U 11h-13h.