Kampanje



7. APRIL, SVETSKI DAN ZDRAVLJA: „MOJE ZDRAVLJE, MOJE PRAVO“

03.04.2024



Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine se obeležava pod sloganom
„Moje zdravlje, moje pravo”. Ovogodišnja tema je izabrana da zagovara pravo svih ljudi u svetu da imaju pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, informacijama o zdravlju i edukaciji, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, kvalitetnoj ishrani i stanovanju, pristojnim uslovima rada i životne sredine i neizloženosti diskriminaciji.

 

Širom sveta, pravo na zdravlje miliona ljudi je sve više ugroženo. Bolesti i katastrofe su veliki uzroci smrti i invaliditeta. Konflikti razaraju živote, uzrokuju smrt, bol, glad i psihički stres. Sagorevanje fosilnih goriva istovremeno pokreće klimatsku krizu i oduzima nam pravo da udišemo čist vazduh, a zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom oduzima živote svakih 5 sekundi.

 

Savet za ekonomiju „Zdravlja za sve“ Svetske zdravstvene organizacije utvrdio je da najmanje 140 zemalja priznaje zdravlje kao ljudsko pravo u svojim ustavima. Ipak, zemlje ne donose i ne sprovode zakone kako bi osigurale da njihovo stanovništvo ima pravo na pristup zdravstvenim uslugama. Ovo potkrepljuje činjenica da najmanje 4,5 milijardi ljudi - više od polovine svetske populacije - nije bilo u potpunosti pokriveno osnovnim zdravstvenim uslugama u 2021. godini.

 

Da bismo odgovorili na ove vrste izazova, tema Svetskog dana zdravlja 2024. godine je „Moje zdravlje, moje pravo“.

 

KLJUČNE PORUKE ZA JAVNOST

- Upoznajte svoja prava na zdravlje. Imate pravo na:

  • bezbedno i kvalitetno lečenje, bez ikakve diskriminacije;

  • privatnost i poverljivost zdravstvenih informacija;

  • informacije o sopstvenom lečenju i informisani pristanak i

  • telesnu autonomiju i integritet.

- Donosite odluke o sopstvenom zdravlju.

- Zaštitite svoje pravo na zdravlje kao osnovno ljudsko pravo.

Svako treba da ima pristup zdravstvenim uslugama koje su mu potrebne, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez suočavanja sa finansijskim poteškoćama. Dakle, ako ne možete da pristupite zdravstvenoj zaštiti, to nije u redu. Evo nekoliko načina da preduzmete akciju:

  • Zagovarati – apelovati na političke lidere, pridružiti se zajednicama koje zahtevaju akciju, učestvovati u peticijama i diskusijama.

  • Organizujte svoju zajednicu – na primer, na poslu ili u crkvi, da bi se dogovorili šta i kako treba promeniti.

- Promovišite pravo na zdravlje kao suštinski stub naših širih ljudskih prava.

Poštovanje našeg prava na zdravlje znači poštovanje naših prava na pristup bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, kvalitetnoj ishrani i stanovanju, pristojnim uslovima rada i neizloženosti nasilju i diskriminaciji.

- Zalažite se za zdravlje kao prioritet

Uključite se u donošenje odluka o zdravlju. Primeri načina učešća: prisustvo sastancima gradskih skupština; učešće u građanskim skupštinama, fokus grupama i konsultacijama; rad u savetima za zdravlje i sličnim stručnim, sevetodavnim telima.

 

KLJUČNE PORUKE ZA VLADE

- Svaki zakon se računa; svako ministarstvo može i treba da donese zakon za ostvarivanje prava na zdravlje u čitavom nizu sektora:

  • Finansije: porez na duvan, šećer i alkohol.

  • Poljoprivreda: eliminisati trans-masti; smanjiti količinu antimikrobnih sredstava u poljoprivredno-prehrambenom sistemu za 30-50% do 2030. godine.

  • Životna sredina: zaustaviti subvencije za fosilna goriva i subvencionisati ili osloboditi poreza na čistu energiju i goriva kao što su solarna, hidro- i električna energija zasnovana na vetru.

  • Pravda: zabraniti sve oblike diskriminacije.

  • Transport: izgraditi biciklističku infrastrukturu, podržati pešačenje.

  • Rad: osigurati pristojan rad, radnička prava i zaštitu i stvoriti pravične, jednake i rodno-odgovorne radne uslove za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike.

  • Socijalna pitanja/društveni razvoj: osigurati pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (npr. penzije, naknade za nezaposlene) kako bi se smanjila ranjivost domaćinstava na siromaštvo i suprotstavili negativnim uticajima neočekivanih životnih događaja na prihode, bogatstvo ili zdravlje.

 

- Investirajte u zdravlje, jer vaš krajnji rezultat zavisi od toga: godišnje je potrebno dodatnih 200–328 milijardi dolara na globalnom nivou da bi se unapredila primarna zdravstvena zaštita u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (tj. 3,3% predviđenog nacionalnog BDP-a).

- Omogućite pravo na zdravlje: učinite zdravstvene usluge dostupnim, pristupačnim, prihvatljivim i dobrog kvaliteta za sve i svuda.

- Budite strateški orijentisani i počnite od osnovnog: preorijentišite zdravstvene sisteme na primarnu zdravstvenu zaštitu.

- Zalažite se za transparentnost i odgovornost: borite se protiv korupcije jačanjem upravljanja sistemom i radom u različitim sektorima.

- Uključite širu javnost u donošenje odluka u zdravstvu: društveno učešće („socijalna participacija“) se dešava kada su pojedinci i zajednice značajno uključeni u donošenje odluka o zdravlju, npr. na sastancima gradskih skupština i građanskih skupština, u fokus grupama i konsultacijama, savetima za zdravlje i sličnim stručnim, sevetodavnim telima.

- Poznavati zdravstvene potrebe stanovništva i delovati na njih: prikupljati, analizirati, koristiti i pratiti podatke, razvrstane prema starosti, polu, ekonomskom statusu, nivou obrazovanja, mestu stanovanja, rasi i etničkoj pripadnosti i drugim karakteristikama i delovati na ispravljanju zdravstvenih nejednakosti.

- Zaštititi pravo na zdravlje tokom rata i sukoba: zaštititi zdravstvenu infrastrukturu i zdravstvene radnike i osigurati neprekidan pristup zdravstvenim uslugama, u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom i ljudskim pravima.

 

KLJUČNE ČINJENICE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVU NA ZDRAVLJE:

  • Ljudska prava su univerzalna prava svih ljudskih bića, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, status dobijen rođenjem ili drugi status.

  • Pravo na zdravlje i druga ljudska prava u vezi sa zdravljem su pravno obavezujuće norme, sadržane u međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima. Ustav SZO takođe priznaje pravo na zdravlje.

  • Svako ljudsko biće ima pravo na najviši mogući standard fizičkog i mentalnog zdravlja. Zemlje imaju zakonsku obavezu da razviju i sprovode zakone i politike koje garantuju univerzalan pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rešavaju osnovne uzroke zdravstvenih dispariteta, uključujući siromaštvo, stigmu i diskriminaciju.

  • Pravo na zdravlje je neodvojivo od ostalih ljudskih prava, uključujući prava na: obrazovanje, hranu, stanovanje, rad, građansko učešće u društvu i informacije.

  • Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom (prevodi se i kao „univerzalna dostupnost zdravstvene zaštite“), zasnovana na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pomaže zemljama da ostvare pravo na zdravlje tako što osigurava da svi ljudi imaju ravnopravan i jednak pristup zdravstvenim uslugama.

 

Pregled

Ljudska prava su sadržana u instrumentima o ljudskim pravima. Sve države članice SZO su ratifikovale najmanje jedan međunarodni ugovor o ljudskim pravima koji uključuje pravo na najviši mogući nivo zdravlja. Nakon ratifikacije ugovora, država ima zakonsku obavezu da štiti i obezbeđuje prava priznata ugovorima. Da bi izvršile propisane obaveze u vezi sa ljudskim pravima, zemlje treba da usvoje pristup zdravlju zasnovan na ljudskim pravima.

 

Zdravlje i ljudska prava

Pravo na najviši mogući nivo fizičkog i mentalnog zdravlja sadržano je u nekoliko međunarodnih pravnih instrumenata, uključujući Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. On podrazumeva određene slobode i prava. Slobode uključuju: pravo na kontrolu nad svojim zdravljem i telom (na primer, seksualna i reproduktivna prava) i na slobodu od neprimerenog uticaja na zdravlje (na primer, zabrana torture i medicinskog tretmana i učešća u eksperimentima bez saglasnosti, posebno relevantno za osobe sa invaliditetom). Prava uključuju pravo na pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama bez ikakve diskriminacije.

 

Pristup zdravlju zasnovan na ljudskim pravima obavezuje zemlje da razvju u skladu sa pravima, efikasne, rodno-prilagođene, integrisane, odgovorne zdravstvene sisteme i sprovode druge mere javnog zdravlja koje unapređuju osnovne determinante zdravlja, kao što su pristup vodi i kanalizaciji.

 

To znači da zemlje moraju osigurati poštovanje zakona, zdravstvenih politika i programa i unapređenje ostvarivanja ljudskih prava. Istraživanja pokazuju da proaktivne mere za poštovanje obaveza iz oblasti ljudskih prava pomažu zemljama da unaprede suštinsku jednakost i izgrade otpornost na iznenadne promene. Na primer, primena okvira ljudskih prava na reproduktivno zdravlje može nam pomoći da identifikujemo na koji način nastaju smrtnost i morbiditet majki koje se mogu sprečiti usled raznih kršenja ljudskih prava, uključujući diskriminaciju i nedostatak pristupa kvalitetnim zdravstvenim uslugama.

 

Osnovni principi ljudskih prava

Pristup zasnovan na ljudskim pravima (PZLJP) zahteva uvođenje osnovnih principa i standarda ljudskih prava u sve zdravstvene usluge i politike zdravstvenog sistema, uključujući pripremu i reagovanje na vanredne situacije javnog zdravlja. To uključuje:

 

Nediskriminacija i jednakost: Ovo zahteva davanje prioriteta potrebama onih koji su najugroženiji kako bi se postigla jednakost. Jednakost se koristi kao javno-zdravstveni okvir za identifikaciju i rešavanje nepravednih a popravljivih zdravstvenih dispariteta među različitim podpopulacijama. PZLJP obezbeđuje pravne standarde i obaveze za provođenje pravne zaštite za ravnopravnost i nediskriminaciju.

Rešavanje problema diskriminacije zahteva usmeravanje pažnje na preklapajuće i ukrštajuće faktore diskriminacije, posebno na pol, rasu, etničku pripadnost, invaliditet, seksualnu orijentaciju, rodni identitet i socioekonomski status. Intersektorski pogled omogućava istraživanje naravnopravnosti u zdravlju izazvanih višestrukim razlozima za isključivanje, kao i da zdravstvene intervencije budu dizajnirane na način koji odgovara istovremeno prisutnim faktorima. Ovo bi podrazumevalo, na primer, osiguranje da se zdravstvene informacije pružaju u oblicima koji omogućavaju ljudima da im pristupe u vreme kada su im potrebne i na način koji im je prihvatljiv.

Učešće: Učešće zahteva osnaživanje korisnika zdravstvenih usluga, zajednica i civilnog društva da se uključe u procese planiranja, donošenja odluka i implementacije za zdravlje, kroz programske cikluse i na svim nivoima društvenog sistema. Da bi bilo smisleno, učešće mora uključivati eksplicitne strategije za rešavanje neravnoteže moći, vrednovanje iskustvenih dokaza i upravljanje sukobima interesa, tako da se ispune potrebe i očekivanja ljudi. Tehnike participativnog planiranja mogu se koristiti za angažovanje populacije korisnika u dizajniranju zdravstvenih usluga ili prioritizaciji javne potrošnje.

Odgovornost: Zemlje moraju uspostaviti pristupačne i efikasne mehanizme odgovornosti. To može uključivati administrativne i sudske “lekove” i nadzor od strane drugih institucija, kao što su nacionalne institucije za ljudska prava i regulatori zdravstvene i socijalne zaštite. Mehanizmi Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uključujući Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava – igraju ključnu ulogu u pogledu odgovornosti tako što redovno proveravaju usklađenost zemalja sa njihovim obavezama u vezi sa ljudskim pravima u vezi sa zdravljem.

Sve je veće prepoznavanje važnosti regulisanja nedržavnih aktera, kao što su privatni sektor i nevladine organizacije (naročito neprofitne), kako bi se osiguralo poštovanje i zaštita ljudskih prava. Na primer, donošenjem zabrana reklamiranja, promocije i sponzorstva duvanskih proizvoda, zemlje sprovode svoje obaveze da upravljaju kontrolom duvana u skladu sa Okvirnom konvencijom SZO o kontroli duvana. Jedna trećina zemalja (66), koja predstavlja četvrtinu svetske populacije, potpuno je zabranila sve oblike reklamiranja, promocije i sponzorstva duvanskih proizvoda (prim. prev. – u našoj zemlji zabrana „onlajn“ reklamiranja duvanskih proizvoda, direktna promocija u ugostiteljskim objektima, na filmu, u pozorištu i na drugim kulturnim događajima nije dovoljno regulisana).

 

Progresivna realizacija i međunarodna saradnja

Neke obaveze u vezi sa ljudskim pravima stupaju na snagu odmah, kao što je garancija nediskriminacije. Ostale komponente prava na zdravlje, kao što je pristup najsavremenijoj zdravstvenoj tehnologiji, podležu principu progresivnog ostvarivanja. Države su zakonski obavezne da iskoriste maksimalne raspoložive resurse za razvoj i sprovođenje zakona, politika i programa zasnovanih na pravima. Zemlje koje su u poziciji da pomognu imaju obavezu da sarađuju sa onima sa manje resursa.

 

Osnovne komponente prava na zdravlje

Pravo na zdravlje obuhvata četiri bitna, međusobno povezana elementa: dostupnost, pristupačnost, prihvatljivost i kvalitet.

Dostupnost se odnosi na potrebu za dovoljnom količinom funkcionalnih zdravstvenih ustanova, sredstava i usluga za sve. Dostupnost se može meriti analizom raščlanjenih podataka na različite stratifikatore, uključujući uzrast, pol, lokaciju i socio-ekonomski status i kvalitativne ankete, da bi se razumele praznine u pokrivenosti.

Pristupačnost je zahtev da zdravstvene ustanove, sredstva i usluge moraju biti dostupni svima. Pristupačnost ima četiri dimenzije: nediskriminaciju, fizičku dostupnost, ekonomsku pristupačnost (priuštivost) i dostupnost informacija. Ovo je posebno važno za osobe sa invaliditetom koje se često susreću sa značajnim zdravstvenim preprekama u vezi sa nedostupnošću usluga, objekata i zdravstvenih informacija.

Procena pristupačnosti zahteva analizu fizičkih, geografskih, finansijskih i drugih prepreka zdravstvenim sistemima i uslugama, kao i analizu na koji način one mogu uticati na ljude koji su marginalizovani. Kako bi se rešile ove prepreke, to zahteva uspostavljanje ili primenu jasnih normi i standarda u zakonima i politici.

Prihvatljivost se odnosi na poštovanje medicinske etike, kulturološku prikladnost i rodnu osetljivost. Prihvatljivost je koncept koji zahteva da zdravstvene ustanove, sredstva, usluge i programi budu usmereni na ljude i da zadovoljavaju specifične potrebe različitih grupa stanovništva, u skladu sa međunarodnim standardima medicinske etike za poverljivost i informisani pristanak.

Kvalitet se proteže na osnovne determinante zdravlja; na primer obezbeđenje bezbedne vode za piće i kanalizacije, kao i na zahtev da zdravstvene ustanove, sredstva i usluge budu naučno i medicinski odobreni.

Kvalitet je ključna komponenta univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom (prevodi se i kao „univerzalna dostupnost zdravstvene zaštite“). Kvalitetne zdravstvene usluge treba da budu:

  • bezbedne: izbegavanje povreda ljudi kojima je namenjena zdravstvena usluga;

  • efektivne: pružanje usluga zasnovanih na dokazima onima kojima su potrebne;

  • usredsređene na ljude: pružanje zdravstvenih usluga odgovaraju individualnim potrebama;

  • blagovremene: smanjenje vremena čekanja i štetnih kašnjenja;

  • pravične: pružanje usluga koja se ne razlikuju po kvalitetu u odnosu na neodvojiva svojstva ličnosti primaoca usluge: starost, pol, etničku pripadnost, invaliditet, geografsko poreklo, socio-ekonomski status...

  • integrisane: pružanje čitavog spektra zdravstvenih usluga tokom životnog veka; i

  • efikasane: maksimiziranje koristi od raspoloživih resursa i izbegavanje otpada.

 

Međunarodni ugovori o ljudskim pravima koji uključuju pravo na zdravlje

 

Odgovor Svetske zdravstvene organizacije (SZO)

SZO podržava zemlje da ispune svoju posvećenost ljudskim pravima kako bi osigurale nediskriminatorni pristup efikasnim, kvalitetnim, zdravstvenim uslugama i osnovnim determinantama zdravlja. Za postizanje ovog cilja SZO:

  • zalaže se za pravo na zdravlje i druga ljudska prava u vezi sa zdravljem, uključujući i komunikacione kampanje;

  • podiže svest o ljudskim pravima u vezi sa zdravljem, na primer o pravu na bezbednu zdravstvenu zaštitu;

  • podržava zemlje da integrišu standarde ljudskih prava u zakone, zdravstvene programe i politike, na primer kroz razvoj alata i smernica kao što su uputstva o ljudskim pravima u kontekstu mentalnog zdravlja i seksualnog ili reproduktivnog zdravlja;

  • gradi kapacitete na pristupu zdravlju zasnovanom na pravima među kreatorima politike;

  • pruža dokaze, analize i preporuke u vezi sa zdravljem i ljudskim pravima; i

  • sarađuje sa drugim tielima UN, kako bi osigurala da su ljudska prava prepoznata kao temeljni osnov za efikasno pružanje zdravstvenih usluga, na primjer kroz implementaciju Strategije Ujedinjenih nacija za uključivanje osoba sa invaliditetom na sva 3 nivoa SZO.

 

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju