"Sve što putem hrane unosimo u organizam gradi nas i menja, a od toga šta smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život.” Hipokrat
Brz način života, kao i napuštanje roditeljskog doma zbog studiranja nosi sa sobom promene u načinu ishrane mladih. Maminu kuhinju zamenjuju restorani brze hrane, a među mladima postaje sve popularnija brza hrana, poznata i kao „junkfood“. Takva brza, gotova hrana sa jedne strane pojednostavljuje ishranu, međutim nosi sa sobom veliki rizik po zdravlje posmatrano na duge staze.
2008. godine izvršena je procena uhranjenosti studenata Univerziteta u Novom Sadu na osnovu indeksa telesne mase. Rezultati pokazuju da je među studentkinjama značajniji problem pothranjenosti (15%), dok kod muškaraca češća prekomerna telesna težina i gojaznost (30%). Prekomerna telesna težina je najčešće posledica loših navika u ishrani kombinovano sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Loše navike u ishrani mogu biti često praćene i lošim odnosom prema sopstvenom telu i drugim psihološkom problemima, te je tada pored saveta za zdrave stilove života potrebno i psihološko savetovanje. Adolescenti se često neredovno hrane i skloni su da na sebi isprobaju razne dijete, koje ako nisu praćene trajnim promenama životnih navika, često imaju jo-jo efekat, te se mlada osoba brzo vraća na inicijalnu telesnu težinu sa gubitkom nade u normalizaciju telesne težine.
Od svih obroka studenti najčešće preskaču doručak. Mladima je često večera glavni obrok, koja kasno počinje i obilna je. Time se samo opterećuju organi za varenje, a takođe može da utiče i na razvoj prekomerne telesne težine, jer se kalorije unete u večernjim časovima ne potroše. Mladi često preko dana umesto donošenja užine od kuće, kupuju grickalice, čipseve, hamburgere, pekarske proizvode od belog brašna u obližnjim prodavnicama, Ove namirnice su ukusno, primamljivo servirane, međutim putem ovih namirnica mladi unose neprimetno veliku količinu kalorija u svoj organizam. Pomoću ovih slatkih i slanih grickalica, može da se otkloni glad, međutim oni su bogati solju, šećerom i mastima, a često su puni i raznih aditiva (veštačkih dodataka ishrani). Ove materije se našoj hrani dodaju u vidu veštačkih boja, konzervansa, antioksidanasa, emulgatora, stabilizatora, poboljšivača ukusa, mirisa itd., od kojih su mnogi dokazano kancerogeni (izazivaju rak). Mladi vrlo rado konzumiraju gazirane sokove i energetska pića, koji mogu takođe da budu vrlo štetni po pitanju zdravlja. Da uzmemo pod lupu neke od namirnica, pića koji mladi rado konzumiraju.
Napr. čips: krompir, biljno ulje, aroma, pojačivač ukusa – mononatrijum glutaminat, šećer,kiselina – mlečna kiselina, maltodekstrin kukuruza, maltodekstrin krompira, prirodne i prirodnoidentične arome), so.
Pakovani, kroasan sa eurokremom ima sledeći sastav: pšenično brašno, kakaokrem 25% (šečer, hidrogenizirano biljno ulje, kakaoprah sa niskim sadržajem masti, mleko u prahu, alkohol, emulgirajuća sredstva, arome, želirajuća materija (natrijum alginat), konzervans (kalium sorbat 0,1%)), margarin ( hidrogenizovana biljna mast), regulator kiselosti (limunska kiselina), aroma, šećer, stabilizator, kvasac, glukozni- fruktozni sirup, mleko u prahu, sojino brašno, konzervans (kalcium propionat).
Upoznajmo se sa jednim vrlo čestim sastojom grickalica i kekseva:
Hidrogenizovim biljnim uljima (biljne masti, margarin)
Da bi prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi, tečna biljna ulja podvrgavaju se hemijskom procesu hidrogenizacije, dodavanjem atoma vodonika. U prirodi se nezasićene masne kiseline pojavljuju samo u "cis" formi. "Trans" oblik isključivo nastaje uticajem čoveka iz njegove namere da prerađuje masnoće (npr. hidrogenizacijom). Ovaj tehnološki proces menja prirodnu "cis" strukturu masnih kiselina u "trans" strukturu koja je neprirodna i ljudski organizam je ne može iskoristiti. Trans masne kiseline u nedostatku esencijalnih, prirodnih, cis masnih kiselina zauzimaju njihovo mjesto u vitalnim procesima i uzrokuju cirkulacijske bolesti kao što su arterioskleroza i bolest srčanog mišića. Ova hidrogenizovana i delimično hidrogenizovana ulja se nalaze u većini margarina i prženoj hrani, a dodaju se i radi poboljšanja ukusa, konzistencije i produženja trajnosti raznih grickalica, kekseva i krekera. Ako obratite pažnju na deklaraciju videćete da se nalaze čak i u Nescafe-u i brojnim drugim proizvodima.
Sastav energetskog pića Guarana: Kofein min 250mg/l, šećer, limunska kiselina, taurin, aroma guarane, mešavina vitamina, konzervans (Na-benzoat), ugljendioksid, boja E150d.
Energetska pića su u svom sastavu vrlo slična jedni drugima. Ono što je standardno je šećer i kofein. Kofein u energetskim pićima sužava periferne krvne sudove, a širi krvne sudove mozga, tako povećavajući protok krvi. Ovaj efekat, se kombinuje sa delovanjem šećera i na taj način se postiže da do moždanih ćelija dođe više krvi, kiseonika i hranljivih materija i zbog toga ima oživljavajući efekat, koji podstiču i neki drugi dodaci, kao što je guarana, taurin i dr.
Konzumiranje energetskih napitaka svakako prevazilazi rizik preterane konzumacija kofeina, posebno kod dece i adolescenata, zbog drugih dodatnih sastojaka, koji ovi napici sadrže a čije se delovanje međusobno pojačava. Sama činjenica da nepostoje sigurne doze ovih sastojaka, kao ni kofeina predstavlja samo po sebi rizik.
Do kojih posledica po zdravlje dece i adolescenata može dovesti redovno konzumiranje energetskih napitaka, još uvek se istražuje, ali informacije koje su nam na raspolaganju ukazuju da ova pića imaju mnoge štetne i potencijalno smrtonosne efekte.
Pored ostalog mogu dovesti do oštećenja jetre, popuštanja bubrega, respiratornih poremećaja, nemira, konfuzije, epileptičnih napada, psihotičnih stanja, mučnine, povraćanja, abdominalnog bola, ubrzanog rada srca, poremećaja srčanog ritma, hipertenzije, infarkta srčanog mišića i smrti. Populacija, koja je u najvećem riziku od neželjenih zdravstvenih efekata ovih pića su upravo deca, adolescenti i mlade odrasle osobe, a posebno oni sa srčanim problemima, sa hiperaktivnosti -poremećajem pažnje, poremećajem ishrane i dijabetesom, odnosno oni, koji koriste lekove. Posebnu opasnost predstavlja istovremeno konzumiranje energetskog pića i alkohola. Istraživači ukazuju da kofein u energetskim napicima može da utiče na poremećaj mineralizacije kostiju tokom kritičnog perioda razvoja skeleta.
 Zbog specifičnog načina života, studentima može biti izazov izbegavanje brze hrane, i raznih gaziranih sokova, energetskih pića, alkohola, a time i mnogih štetnih veštačkih dodataka ishrani, međutim, ako postoji želja i volja da se naprave pozitivne promene, to i nije tako teško ostvarljivo. Važno je na prvom mestu odluka, i postepeno uvođenje promena u ishrani, pre svega unošenjem više svežeg voća i povrća, odnosno smanjenje prerađene hrane. Preporučljivo je uvek pročitati deklaraciju na namirnicama radi provere sastava i roka trajanja. To u početku može delovati teško i naporno, međutim vremenom će postati korisna navika.
 Dobra vest je, da čak iako je mlada osoba stekla tokom života određene loše navike vezane za ishranu, to može da promeni, jedino joj je potrebna odluka da želi da vodi zdraviji način života, odnosno da želi da se hrani pravilnije. Zbog toga učenje/karijera ne bi trebalo da bude izgovor da se ne vodi računa o zdravim stilovima života. Najbolji dan za promene je upravo danas!
ŠTA JESTI, KADA I KOLIKO?
Ministarstvo za poljoprivredu Amerike je uveo 1992. godine kao vodič za pravilnu ishranu, prvu piramidu ishrane. Desetak godina kasnije, 2005. zamenjena je sa “Moja piramida”, koja je u piramidu uključila i fizičku aktivnost. A 2011.godine piramidu ishrane zamenjuje “Moj tanjir”.
 Piramida, a sada i „moj tanjir“ služe kao dobar vodič u određivanju učestvovanja pojedinih namirnica u našoj ishrani. Veliki naglasak se stavlja na praćenje dnevne fizičke aktivnosti i indeksa telesne težine. Za održavanje optimalne telesne težine važno je da postoji energetska ravnoteža u unetim i potrošenim kalorijama. To znači, da uneta količina energije putem hrane i pića, treba da bude srazmerna potrošenoj energiji. Isto tako važno je da u ishranu unesemo što veću količinu voća i povrća, sa većim naglaskom na povrću. U odnosu na piramidu, gde su žitarice činile samo osnovu piramide, u tanjiru je nešto manja zastupljenost žitarica, pri čemu se i dalje ističe važnost da one budu integralne (pšenica, raž, ječam, ovas, pirinač itd. od celog zrna sa omotačem). Preporučuje se unošenje zdravih protein, pre svega mahunarkama, riba i živinsko meso, sa što manje crvenog mesa. A u tanjiru, kao što vidimo u tanjiru nema šećera i masti, što se ranije nalazilo na vrhu piramide. Masti treba da budu zastupljene u vrlo maloj količini i to najviše u vidu hladno ceđenih ulja, kao što su maslinovo, lanenovi i dr., koji su bogati omega masnim kiselina.
Puno korisnih informacija vam može pružiti sajt: www.worldshealthiestfoods.com
Za mlade je izuzetno važna redovna ishrana. Posebno je važan doručak, koji obezbeđuje potrebnu energiju da se započne dan.
 Čemu doprinosi redovna ishrana?
- Efikasnijem rešavanju problema
- Poboljšanoj memoriji
- Poboljšanoj tečnosti govora
- Poboljšanom opsegu pažnje
- Boljem raspoloženju
- Boljim rezultatima učenja
NEKOLIKO KORISNIH SAVETA:
Budi umereno do intenzivno fizički aktivan/na najmanje 30 minuta dnevno!
Jedi što više sirovog voća i povrća!
Biraj zdrav izvor protein napr. ribu i pasulj, a ne hamburger ili viršlu!
Ako jedeš žitarice, neka to uvek budu integralne (od celog zrna)!
Pij vodu, sveže ceđene sokove, čajeve – izbegavaj slatke gazirane sokove, kafu i alkohol!
Izbegavaj energetska pića! Ako si umorna/an ili pospan/a popij čaj, ili ceđeni sok, umij se, kreći se, izađi na svež vazduh, a ako si toliko umoran/a da ne možeš čak ni plesati, onda je najbolje da jednostavno legneš i odspavaš!
|
