U savremenom društvu jedan od najznačajnijih mentalno – zdravstvenih problema je velika rasprostranjenost samoubistva u svetu. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da svake godine skoro milion ljudi u svetu oduzme sebi život, što znači da se svakih 40 sekundi u svetu ubije po jedna osoba, a više od 20 osoba dnevno pokuša samoubistvo. Svake godine ubije se dvostruko više ljudi nego što strada u ratu. U poslednjih 45 godina, stopa samoubistva porasla je za 60 odsto širom sveta, a po broju samoubistava prednjače zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i one u kojima se dešavaju velike političke i ekonomske turbulencije.
Naročito zabrinjava činjenica da među mladima značajno raste stopa samoubistva. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti. U velikom broju zemalja to je drugi ili treći uzrok smrti među mladima uzrasta od 15 do 24 godine.
Sagledavajući ozbiljnost problema Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP), je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) od 2003. godine proglasila 10. septembar za Svetski dan prevencije samoubistava kako bi na taj način skrenula pažnju na suicid kao vodeći uzrok prerane smrti koji je moguće sprečiti. Cilj obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva prilika je da se ljudi širom sveta ujedine i preduzmu mere, kao što su adekvatno lečenje osoba s mentalnim oboljenjima, briga o osobama koje su pokušale samoubistvo, kao i umereniji medijski izveštaji o tom pitanju. Pri tom ni jedna od ove dve organizacije ne tvrdi da je svako samoubistvo moguće sprečiti. Smatraju da bolje povezivanje na lokalnom i globalnom planu, efikasnija razmena informacija i modela dobre prakse, znatno mogu da pomognu osobama koje su u krizi, prolaze kroz težak period ili pripadaju nekoj od grupa pod rizikom za izvršenje samoubistva.
U našoj zemlji stopa samoubistva je izuzetno visoka (19,5) i svrstava nas na 13. mesto u svetu. Poslednjih godina broj samoubistava u Srbiji je u porastu - svake godine blizu 1.400 osoba oduzme sebi život, a psihički problemi smatraju se jednim od glavnih "okidača".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samoubistvo je u Srbiji 2009. godine počinilo 1.376 osoba: 892 osobe iz Centralne Srbije, 484 iz Vojvodine, dok je u Beogradu zabeleženo 245 samoubistava. Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistava u 2009. godini bila 24,6 (484 samoubistva ukupno – 351 muškarci i 153 žene) ali se zapaža trend pada stope u poslednjih 10 godina (sa 29,6 - 2000. godine na 24,6 nа 100.000 stanovnika). Ipak, to znači da svakih 19 sati jedna osoba izvrši samoubistvo, što Vojvodinu i dalje svrstava među najkritičnije regije u svetu po pitanju samoubistva. Stopa samoubistva na teritoriji Grada Novog Sada u 2009. godini iznosila je 12,8 (42 samoubistva ukupno – 29 muškarci i 13 žene).
Stopa samoubistva predstavlja broj samoubistava na 100.000 stanovnika. Svetski prosek je 16, evropski 13, prosek za Srbiju iznosi 19,5 a u Vojvodini je 24,6.
Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe starije od 50 godina jer se uglavnom tada svodi "životni bilans". Prema podacima najčešći razlozi su usamljenost, a samoubistva se najviše događaju u proleće ili početkom leta, jer se, tada "budi priroda" pa onaj ko je depresivan tada oseća i veći pritisak.
Nešto manji broj osoba sklonih suicidu je među populacijom uzrasta od 35 do 50 godine, dok su samoubistva među populacijom od 15 do 24 godine na drugom mestu uzroka smrtnosti u toj starosnoj grupi. Za porodicu i prijatelje osobe koja je izvršila ili pokušala samoubistvo, emocionalne posledice mogu trajati godinama.
Istraživanja su pokazala da oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo jedno vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:
promene ličnosti - tužni su, povučeni,osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
promene ponašanja - ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
promene u spavanju - preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more
promene u navikama ishrane - nemaju apetita i slabe, ili previše jedu
- gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
- mnogo brinu - o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)
- plaše se gubitka kontrole, da će 'poludeti', da će povrediti sebe ili druge;
- opterećeni su osećanjem krivice, stida, obezvređivanjem
- nemaju nade za budućnost - 'nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati‘;
- zloupotrebljavaju droge ili alkohol;
- nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…), nešto drugo što im je važno -posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje i veru ili im se desilo nešto što prevazilazi nivo uobičajenog ljudskog iskustva.
SZO navodi i da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta i da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Ljudima koji su pokušali samoubistvo pre svega su potrebni razumevanje i podrška okoline.
Put koji vodi ka samoubistvu najčešće ide preko bolesti depresije, a prema poslednjem istraživanju Instituta "Batut“, sprovedenom po nalogu Ministarstva zdravlja, u Srbiji svaki drugi stanovnik ima bar neki simptom depresije.
Kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje. Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor - tako se oseća čak 55,8 odsto stanovništva Srbije. Među njima najviše je žena i osoba starijih od 55 godina, ljudi koji žive izvan gradova i siromašni su. Čovek u depresiji opisuje se kao "ličnost u rasulu", koja je doživela poraz koji je rasturio odbrambeni sistem, uz čiju pomoć obično ljudi uspevaju da se nose sa životom.
Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Smatra se da ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.
Ovogodišnji slogan akcije "PREVENCIJA SAMOUBISTVA U MULTIKULTURALNIM DRUŠTVIMA", ima za cilj podizanje svesti o tome da su sve zemlje u svetu multikulturalne. Mnoge zemlje su utočišta različitim manjinskim grupama i izbeglim licima koji su morali napustiti svoje domove, što je slučaj in a našim prostorima a posebno u Vojvodini.
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata je organizovao obeležavanje Svetskog dana prevencije samoubistva u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine i Centrom “Srce“ iz Novog Sada. Ovaj oblik partnerstva ima za cilj unapređenje znanja o samoubistvu, širenja informacija, smanjenja stigmatizacije i kao najvažnije, podizanje nivoa svesti studenata da je prevencija veoma važna u sprečavanju samoubistava.
|
